U dvanaestom broju Pravne hronike možete pročitati o novinama u jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava uopšteno i u odnosu na BiH, Suda Evropske unije, Ustavnog suda BiH, Suda BiH, Vrhovnog suda Federacije BiH, Vrhovnog suda Republike Srpske i Apelacionog suda Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Pandemija COVID-19 je uticala i na rad pravosuđa širom Evrope, te u člancima o praksi evropskih sudova možete pročitati koje su mjere sudovi usvojili kako bi osigurali pravičnost postupka i odgovorili izazovima koje je donijela pandemija. Također, u ovom broju možete pročitati članak o Sedmom regionalnom Forumu o vladavini prava za Jugoistočnu Evropu posvećenu odnosu između COVID-19 i prava zaštićenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i kratki pregled preporuka iz izvještaja Evropske komisije u odnosu na vladavinu prava i osnovna prava.

Ovaj broj Pravne hronike sadrži prikaz publikacije: „Praksa sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu prava na slobodu i sigurnost ličnosti/praksa sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu prava na slobodu izražavanja“, novosti VSTV-a BiH, koje se odnose na omogućavanje pristupa bazi sudskih odluka za javnost bez naknade i radu panela za ujednačavanje sudske prakse. Također, u ovom broju Pravne hronike Centri za edukaciju sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj predstavljaju edukaciju u uslovima pandemije COVID- 19, te Programe početne obuke i Programe stručnog usavršavanja za 2021. godinu CEST-a FBiH i CEST-a RS.

Pregled sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Bosnu i Hercegovinu u prvoj polovini 2020. godine

U toku prve polovine 2020. godine Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP ili Sud) je donio pet presuda i tri odluke o dopustivosti u odnosu na Bosnu i Hercegovinu (BiH). Pandemija uslijed zaraze COVID-19 uticala je značajno i na redovan rad u brzini odlučivanja Suda po primljenim predstavkama, što se odrazilo i na ukupan broj odluka u odnosu na BiH. 

Od ukupnog broja presuda u ovom peridou dvije presude je donijelo Vijeće od sedam sudija, a tri presude Komitet od troje sudija. Sud je navedenim presudama odlučivao u predmetima koji pretežno pokreću pitanja u vezi sa članom 6 (pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLjP ili Konvencija), što je i u dosadašnjoj sudskoj praksi u odnosu na Bosnu i Hercegovinu slučaj. Jedna presuda pokreće pitanja prava na zaštitu privatnosti iz člana 8 Konvencije (poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske), zajedno s pravom iz člana 3 Konvencije (zabrana mučenja). 

Pregled aktualnih odluka Suda Europske unije za prvu polovicu 2020

Ovaj odjeljak se načelno bavi prikazom prakse Suda Europske unije (u daljem tekstu: Sud). Međutim, 2020. godina je izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva donijela određene novine za Sud. Sud je također krajem 2019. godine i 2020. godine reformirao pravila postupanja za stranke, koje su potom dodatno pretrpjele izmjene uslijed potrebe za neometanim radom u uvjetima COVID-19 pandemije, a koje ćemo ovdje kratko predstaviti. 

Novine u jurisprudenciji Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (januar – juni 2020. godine)

Za period januar – juni 2020. godine Ustavni sud je odabrao pet odluka. Prva odluka, AP 7172/18, odnosi se na nezadovoljavajuće obrazloženje redovnih sudova o tome zašto su apelantovu raniju osuđivanost uzeli kao otežavajuću okolnost prilikom odlučivanja u novom krivičnom postupku, u situaciji kada se sudovi nisu ni upuštali u ispitivanje konkretnih apelantovih navoda da su prethodne osude po sili zakona brisane. Na ovaj način prekršeno je apelantovo pravo iz člana 6 stav 1 Evropske konvencije. 

Druga odluka, AP 1634/18, također se tiče nezadovoljavajućeg obrazloženja osporenih odluka, zbog proizvoljne primjene Zakona o zemljišnim knjigama u situaciji kada je sud odbio prihvatiti kao odgovarajuću dokumentaciju koju je apelantica dostavila, iz pretjerano formalnih razloga. Također, u ovoj odluci je utvrđeno i kršenje prava na ravnopravnost strana u postupku zato što apelantica nije bila obaviještena o uključenju umješača u postupak, niti o njegovim podnescima. 

Sljedeća odluka, AP 5055/18, zanimljiva je zbog toga što je Ustavni sud primio više apelacija koje su se odnosile na odbacivanje zahtjeva za vanredno preispitivanje sudske odluke analognom primjenom ZPP-a kojim se ograničava parnična sposobnost stranke da izjavi reviziju. Odlučujući o tom pitanju, Ustavni sud je utvrdio kršenje prava iz člana 13 u vezi sa članom 6 Evropske konvencije, budući da takvo ograničenje nije propisano u ZUS-u koji sadrži odredbe o tome ko i kako može izjaviti zahtjev za vanredno preispitivanje. 

Odluka AP 4436/19 tiče se odbijanje isplate zatezne kamate na iznos nezakonito uplaćenih dažbina koje su apelantu naknado vraćene rješenjem organa Uprave za indirektno oporezivanje. U ovom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je prekršeno pravo na imovinu zato što je nadležna Uprava odbila apelantu isplatiti zateznu kamatu na vraćeni iznos nezakonito naplaćenog PDV-a, bez uvažavanja relevantnih okolnosti konkretnog slučaja, prije svega dužine vremenskog perioda u kom je apelant nezakonito bio lišen svoje imovine. 

Posljednja odabrana odluka za period januar – juni 2020. godine je odluka AP 1217/20 u kojoj je Ustavni sud bio pozvan da odluči o zabrani kretanja licima mlađim od 18 i starijim od 65 godina u situaciji proglašene pandemije zbog korona virusa i bolesti COVID-19. 

Novine u jurisprudenciji Suda Bosne i Hercegovine

Pandemija virusa COVID-19 se u velikoj mjeri reflektirala na dinamiku rada pravosuđa u Bosni Hercegovini. Nakon što je uvedeno vanredno stanje, pred Sudom Bosne i Hercegovine održavana su neodložna i hitna ročišta uz poštivanje pravila i procedura u cilju zaštite zdravlja ljudi, istovremeno primjenjujući važeće procesne zakone, te cijeneći svaki konkretan predmet kroz prizmu standarda iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. 

Pravo na slobodu i sigurnost ličnosti iz člana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je prvo pitanje koje je razmatrano u predmetima pred Sudom Bosne i Hercegovine u okviru okolnosti uzrokovanih virusom COVID-19. U ovom broju Pravne hronike biće prikazana dva rješenja u kojima je Sud odlučivao o posebnim pritvorskim razlozima. Također će biti prikazan predmet u kojem je apelaciono vijeće Suda Bosne i Hercegovine zauzelo stav o posljedicama priznanja krivice u kontekstu protivpravno stečene imovine. Na kraju će biti izložen predmet u kojem je iznesen stav o zakonitosti pribavljenih dokaza koji se tiče prava na poštivanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 Konvencije. 

Novine u jurisprudenciji Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine

Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine, je za period januar – juni 2020. godine, izdvojio za ovaj broj Pravne Hronike sažetke šest odluka. 

Četiri izdvojene odluke ovoga suda su iz oblasti krivičnog prava, a odnose se na posebne pritvorske razloge, pretresanje stana, prostorija, pokretnih stvari i osoba i privremeno oduzimanje predmeta i imovine i prava na odbranu. Pored toga, iz građanskog referata za pregled su izabrane dvije revizijske odluke koje se tiču sticanja bez osnova i poništenja ugovora o jemstvu (u stvarnosti ugovor o zasnivanju založnog prava) kojeg je zaključio punomoćnik bez odgovarajućeg ovlaštenja. 

Новине у jуриспруденциjи Врховног суда Републике Српске

За овај број часописа изабране су одлуке из шест предмета Врховног суда Републике Српске. Издвојене су по двије одлуке из кривичне, грађанске и управне области. Обје издвојене одлуке из кривичне области овај суд је донио одлучујући о захтјеву за заштиту законитости осуђеног. Од издвојених одлука из грађанске области, једну је одлуку донијело Грађанско одјељење Врховног суда Републике Српске одлучујући о захтјеву Суда за рјешавање спорног правног питања, а друга одлука је донесена у поступку по ревизији против правоснажног рјешења о закључењу стечаја. Издвојене су и двије пресуде из управне области у којима је овај Суд одлучујући о захтјеву за ванредно преиспитивање пресуде нижестепеног суда изразио правни став о актуелним правним питањима. 

Novine u jurisprudenciji Apelacionog suda Brčko distrikta Bosne i Hercegovine

Za ovaj broj časopisa Pravna hronika Apelacioni sud Brčko distrikta Bosne i Hercegovine izdvojio je četiri odluke iz prve polovine 2020. godine, i to dvije odluke iz oblasti krivičnog prava (rješenje broj 96 0 K 130017 20 Kž i presuda broj 96 0 K 117722 20 Kž), jednu odluku iz oblasti građanskog prava (presuda broj 96 0 P 118426 20 Rev) i jednu odluku iz oblasti upravnog prava (presuda broj 96 0 U 125272 20 Už). 

Predmet broj 96 0 K 130017 20 Kž – Krivično djelo Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vrijeme epidemije iz člana 222 Krivičnog zakona Brčko distrikta Bosne i Hercegovine i krivično djelo Prenošenje zarazne bolesti iz člana 221 stav 1 Krivičnog zakona Brčko distrikta Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“ br. 19/20, prečišćeni tekst; u daljem tekstu KZ BD BiH) 

Sedmi regionalni Forum o vladavini prava za Jugoistočnu Evropu

Regionalni Forum o vladavini prava za Jugoistočnu Evropu (u daljnjem tekstu: Forum) održava se posljednjih sedam godina u organizaciji Centra AIRE i organizacije Civil Rights Defenders. Na Forumu se razmatraju pitanja u vezi sa Evropskom konvencijom za ljudska prava kojima Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i nacionalna pravosuđa koja učestvuju na Forumu daju najveći značaj. Dana 16. i 17. oktobra 2020. održan je sedmi regionalni Forum. Forum se organizuje uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Vlade Kraljevine Švedske, Fondacije Konrad Adenauer i Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Nizozemske. 

Prikaz publikacije „Praksa sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu prava na slobodu i sigurnost ličnosti/Praksa sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu prava na slobodu izražavanja“

Ovaj broj Pravne hronike predstavlja publikaciju „Praksa sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu prava na slobodu i sigurnost ličnosti/Praksa sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu prava na slobodu izražavanja“. 

Izdavač publikacije je Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) i AIRE centar. Publikacija je nastala kao još jedna u nizu aktivnosti koje se realizuju kroz ovu izuzetno dobru saradnju, a predstavlja i ispunjenje obaveze javnosti rada Ustavnog suda kroz izdavačku djelatnost. 

Zbog specifičnosti metodologije rada i sadržaja publikacije otežano je odrediti njenu tačnu klasifikaciju ali se čini da je iz praktičnih razloga moguće koristiti termin „Izvještaj“.